Strah od nepoznatog kod dece
Odrastanje

Razumeti Strah od Nepoznatog kod Dece

Strašne stvari se dešavaju kada nemate dovoljno iskustva

Vaša desetogodišnja ćerka je ranije bila druželjubiva i željna da isproba nove stvari. Sada je svaki dan kao rolerkoster – jednog trenutka je srećna, drugog mrzovoljna.

Prvo hoće da se igra sa igračkama u svojoj sobi, onda se sređuje i ide u tržni centar. Ume da bude zabrinuta i povučena. Čini se da ne može da se odluči da li želi da bude dete ili odrasla.

Možete da se setite kada ste imali promene raspoloženja u tom uzrastu, ali ne možete da se setite zbog čega tačno. O čemu se tu radi?

Sterpnje odrastanja

10-ogodišnjaci i 11-ogodišnjaci vole svoju rutinu, ali im takođe i brzo bude dosadno. Imaju snažnu želju da pokušaju nešto novo, ali takođe i strepe zbog toga u ovom urastu. I ne vole da preuzimaju nove obaveze. Kako onda porasti sa tim strahom od promene? Kako da roditelji na to reaguju?

Odrasli često zaboravljaju da su i oni prolazili kroz iste strepnje:

  • Da li sam OK obučena? Da li izgledam dovoljno dobro?
  • Ne umem da igram. Samo ću da sedim u uglu.
  • Ne želim da od sebe pravim budalu i kažem nešto glupo pred svima u razredu.
  • Šta ako me neko porazi u igri? Hoću da budem najbolja.

Ako se vratite u prošlost, setićete se svojih predpubertetskih briga. Ako ih podelite sa svojim detetom, ona će vam se verovatno otvoriti. Shvatiće da je to normalan deo odrastanja. Vašoj ćerki će pasti kamen sa srca jer je svoje brige podelila sa nekim kome veruje.

Zašto deca osećaju ovaj strah?

Odrastanje je teško jer ste primorani da napustite ono što vam je ugodno. Morate da prođete kroz nove izazove i prihvatite nove zadatke.

Zar se i mi, odrasli, ne bojimo izazova? On nije ništa drugo do strah od nepoznatog.

Strah je veoma korisna emocija. On nas štiti i pomaže nam da se održimo u životu. A anksioznost je normalna telesna reakcija jer nas priprema za opasnost.

Stoga je strah deo svakog novog iskustva. Morate biti anksiozni dok se ne naviknete na to što radite. Dok zaista ne saznate o čemu se tu zapravo radi, plašićete se nepoznatog.

Srž dečijeg straha od nepoznatog

Deca pred pubertet su anksiozna jer su zabrinuta za to kakav će utisak da ostave na druge. Ona nežele da izgledaju glupo ili da se osramote. Deca i adolescenti su veoma osetljivi na kritiku i boje se konkurencije. Dete od 10-11 godina se boji da izgubi kontrolu jer veruje da negativni ishod može da ugrozi njegovu reputaciju i celokupni integritet.

Deca pred pubertet se zapravo boje neuspeha. Pa, zar ga se ne bojimo svi mi? Kao roditelji treba da im damo do znanja da je i neuspeh takođe opcija. Bolje da nešto pokušamo i ne uspemo, nego da žalimo što uopšte nismo ni pokušali. Nova iskustva nam pomažu da se razvijamo kao osobe.

Šta pomaže detetu kada je u pitanju strah

Vršnjaci igraju veliku ulogu u procesu odrastanja. Sa kolektivnom stimulacijom vaše dete će probati nove stvari koje inače nikad ne bi probalo samo. Vršnjaci mogu da preobrate detetov strah od nepoznatog u radoznalost i uzbuđenje da proba nove stvari.

Međutim potrebno je vreme da se savlada ova životna lekcija i mnogi odrasli je još uvek nisu naučili.

U svom članku Rani razvoj i strah od promene Dr. Pikard predlaže roditeljima da kažu svom detetu da ne treba da se boji odrastanja. Odrastanje znači da ostajete ista odoba, samo bivate obogaćeni novim iskustvima.

Možete svojoj ćerki da date savet da prihvati malo straha kao nešto uzbudljivo. Da ga vidi kao izazov kako se uči nešto novo. Deca i odrasli prevazilaze strah na isti način:

Počnite od malog, a onda idite ka velikom. Ponavljajte sve dok se na kraju više ne budete plašili. Vaši novi postupci će postati vaše buduće ponašanje – navika kao i svaka druga.

„Ono što je strašno na početku postaje ugodno sa ponavljanjem i učenjem. Na ovaj način hrabrost da se nešto pokuša izgrađuje samopouzdanje.“

Dr. Pikard

Kako roditelji treba da vide strah

Odrastanje je proces koji traje godinama. Pošto svako dete ima individualni tempo odrastanja, roditelji moraju da imaju razumevanje za faze svoje dece. Potrebno je vreme da se nauči kako se izlazi iz zone komfora.

Stoga, pustite svoju decu da idu napred-nazad. Da se igraju igračkama u jednom trenutku, a da stavljaju šminku u drugom. Ovo je normalni deo razvoja svakog deteta. Možda je vama to frustrirajuće, ali detetu pomaže.

Ako biste želeli da čitate još o životu i pisanju, a da uz to i vežbate engleski, prijavite se na moj mejl sa tekstovima na engleskom 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *