Devojčica stoji ispred zida - "Za žene"
Žena

Žene u Srbiji nikada neće biti jednake sa muškarcima

A parole na internetu „Ne tuci ženu!” i „Mizoginija!” ne rešavaju probleme žena.

Mediji pišu o stanju žena kada dođe vreme da im se poklanjaju karanfili, a influenserke – cele godine. Ali je diskusija na internetu poput svađe u parkiću: izviču se da je ovaj drugi budala, pa svako ode svojim putem i priča drugarima kako je on u pravu.

Bolje da umesto jakih reči postavljamo konkretna pitanja, predlažemo rešenja i pritiskamo javno mnenje. „Neprijatelj“ je isuviše jak da bismo izvojevale pobedu na dreku za žene koje zaslužuju bolje. Hajde da tražimo saveznike u dobrim muškarcima i uporno insistiramo na promeni.

Nekoliko stavki određuju položaj žena u Srbiji:

Feministkinje nisu završile posao do kraja

Svaka čast današnjim ženama koje puštaju dlake, jer ne žele više da se briju. Prelepa Ešli Grejem je kraljica jer je razbila svet manekenstva svojom debljinom. I bravo za one koje ne provode sate u teretani ili po salonima kako bi bile u dovoljno „pristojnom“ izdanju. Jer žena i dalje prvo „mora” da bude lepa, pa tek onda sve ostalo. Ne, ne mora.

Na papiru žene imaju ista prava kao i muškarci: mogu da glasaju, rade i da su socijalno ravnopravne. Ipak svaka 2. žena u Srbiji je pretrpela neki oblik nasilja u porodici – psihičko, fizičko, seksualno ili ekonomsko (ne može da raspolaže porodičnim budžetom). Da se ne lažemo, i u svetu je svaka 3. žena žrtva nasilja prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine. Od prava na papiru se ne živi.

Iako je 2017. godine u Srbiji uveden Zakon o prevenciji nasilja u porodici, stanje žena u Srbiji se nije poboljšalo prema podacima OEBS-a iz 2018. godine:

OEBS-ova anketa o stanju žena u Srbiji 2018. godine - nasilje nad ženama i vrste psihičkog nasilja

Ako imate sreće da ste žena koju nisu zlostavljali, verovatno u karijeri ipak nećete napredovati kao muškarac. Možda ćete hteti da rodite dete. Tada ceo svet za vas mora da stane i vi ste na minimum godinu dana hranilica i lutka za pružanje nežnosti. Minimum, jer (zamislite) dete će i dalje da vas traži čak i kada bude imalo 5, 8 ili 11 godina. A tražiće vas i vaša kuća.

Bebi je potrebno društvo i čvrsta veza sa roditeljem da bi joj se mozak razvijao na socijalnom i kognitivnom planu. Čak i da nakačite veštačku dojku na bebinog tatu, hranu i utehu ćete u glavnom pružati vi. Kao i većinu drugih poslova. Postoje muškarci koji su od prvog dana posvećeni bebi isto koliko i mame, ali su Srbiji česti kao beloglavi sup.

Besplatna e-knjiga o podizanju zadovoljne dece

Kada prođe porodiljsko, vratićete se na posao i trčati između posla i kuće da kuvate, spremate, zabavljate i lečite decu… Osim ako nemate 1-2 para ruku kojima ćete da tutnete dete i bezbrižno odete na posao. Te druge ruke će onda preuzeti brigu za razvoj bebinog mozga dok vi na poslu angažujete svoj. Ali u svakom slučaju dan će za vas biti previše kratak i verovatno će vas gristi savest što niste dovoljno dobra majka ili radnik.

Imaćete dobar posao ako imate sreće: svaka 5. žena ne radi nigde, a 6,4% njih su domaćice. 90% žena zarađuje platu manju od prosečne srpske plate, ali o tome malo kasnije.

Žena kao da ne može bez šminke da bi bila dovoljno dobra | © Manu Camarago, Unsplash

Čemu učimo dečake?

Zašto su muškarci često nasilni? To nije samo zbog testosterona.

Koliko muškaraca pije? Mi smo nacija alkoholičara. 70% odraslih konzumira alkohol, a 25% od ovog broja su alkoholičari: od toga na 3 muškarca u proseku ide 1 žena. Lakše je da se ne suočiš sa onim što te tišti. Bolje drmni koju da se opustiš.

Da li otvoreno ispoljavaju svoja loša osećanja? Lakše je da se njima ne bave. Da li je muškarac „pizda” ako pokazuje da pati, da se boji, da mu je teško? To treba da se sakrije. A kako muškarci generalno iskazuju ljubomoru? Vrlo otvoreno, često destruktivno.

Mačo kultura ni ne dozvoljava loša osećanja muškarcu. On treba da bude „jak” kao Mali Radojica dok mu zarivaju klince pod nokte. Hajde da naučimo dečake da negativne emocije svako oseća. Da je ranjivost OK. Naučimo ćerke da se ne gnušaju momka kada kod njega vide strah, tugu i bol.

Kome žena pripada? Naučimo dečake da je ona autonomni organizam, a ne „tvoja ili ničija“. Ljubomora nije deo ljubavi već tvoja nesigurnost i projekcija sopstvenih želja iIi strahova. Ako hoće da ode od tebe, ne možeš da joj to ne dozvoliš tako što ćeš da joj pretiš da ćeš da joj oduzmeš ili povrediš decu, da je osakatiš ili ubiješ.

Ko je fizički jači?

Kao žena uvek ćeš biti telesno ugrožena, jer je neki psihopata ili mačo tip jači od tebe (čast izuzecima). Mnogo žena se boji da same hodaju noću po ulici, da trče sa slušalicama na ušima, da uđu u lift sa nepoznatim čovekom, da ostave svoje piće i odu u WC, da uđu u auto i ne zaključaju vrata… Devojčice su učene od malena da budu promišljene i rezervisane kako bi preživele bez posledica. S razlogom.

Svaka devojčica bi trebalo da nauči neku borilačku veštinu da bi bila u stanju da se odbrani.

Dečake bi trebalo naučiti kako NE zapravo znači NE, a ne DA.

Ko je vlasnik imovine?

Prema statistici Republičkog geodetskog zavoda iz jula 2018. godine, tek svaka četvrta nekretnina je 100% u vlasništvu žena. Dakle, tek svaka četvrta žena ima nešto prepisano samo na svoje ime, ostale su beskućnice ako odluče da odu od muža. U sigurnim kućama su završavale čak i one koje su se „dobro udale”.

Podeli imovinu između sina i ćerke iako je ona promenila prezime. Možda će jednoga dana morati da izađe i iz tog svog novog doma.

Krovovi Beograda | © Alex Blokstra, Unsplash

Kakav im je posao?

Prema istraživanju koje je 2018. godine pokrenuo Centar za mame, 90% žena u Srbiji ne može da dobaci ni do prosečne plate od 400 evra. Od žena koje su zaposlene njih 60,6% prima platu manju od 300 evra. Svaka druga je zaposlena samo na određeno vreme.

Hvala gospodi koja u ovoj tranziciji nisu skratila trajanje porodiljskog (mada mnoge moraju da se vrate na posao pre isteka istog), ali kako bih vam rekla… ima i bolje:

  • U Švedskoj i tate moraju na porodiljsko kako bi se više uključili u podizanje bebe.
  • U Danskoj žene u proseku rade 5 sati dok im deca ne napune 18 godina iako idu u vrtić od prve godine. Neko mora da provede više od 4 sata dnevno u kući radeći sve one nevidljive poslove koji nisu nedeljno čišćenje: spremanje, kuvanje, pranje, peglanje, slaganje, ribanje, rasklanjanje, planiranje (budžeta/dečijih aktivnosti)… I taj neko se uvek više brine o deci kada idu kod lekara, treba da uzmu lek, imaju vanškolske aktivnosti, potreban im je materijal za projekte u školi, itd.

I hvala za klizno radno vreme, ali omogućite ženi da GODINAMA radi kraće. I mislite o tome ko će da joj čuva decu kad su bolesna. Zamislite rad od kuće…

Ni u SVETU žene u skorije vreme neće sustići muškarce po pitanju imovine

Nepisano je pravilo da su žene kao radnice lojalnije i vrednije. Takođe, žene su i obrazovanije od muškaraca – više žena poseduje diplome fakulteta. Žene mogu da budu odlični rukovodioci – moj najbolji šef je bila Ivana, tolerantna i blaga žena brzog uma. Do duše, i najgori rukovodioci koje znam su žene – surove u poslu, a često veoma lično shvataju stvari.

Težimo kao neoliberalnom kapitalizmu. Važnija je moć i sposobnost da se zgrće kapital (nešto što bi se nazvao „muški princip”) od saradnje i spremnosti da se pomogne. Više muškaraca napreduje na poslu, jer posao mora da bude ispred svega i tako imaju mogućnost da zarade više novca.

Dok nas dug ne rastavi | © Ehud Neuhaus, Unsplash

Kapitalizam

Feministički manifest iz 70-ih Plate za kućne poslove tvrdi da „kapitalizam zavisi od eksploatisanja žena kada je u pitanju neplaćeni rad u kući i poslovi koji nastaju kao posledica reprodukcije, i on (kapitalizam) uspeva da se izvuče sa tim tako što insistira da posao u kući nije posao, već božanski i biološki određen poziv.“ (izvor – „Ema Votson nije izmisila samopartnerstvo“, Džoena Skats, Medium)

Stanje žena ni u Americi nije ništa bolje kada su u pitanju moćni muškarci. Harvi Vajnstin, Džefri Epstajn, Bret Kevana, Donald Tramp – američki mediji redovno pišu o njima kao silovateljima ili pedofilima. I britanski princ Endru se ovih dana u medijima „vadi” da nije plaćao za seks sa podvođenom maloletnicom. Čovek se seća da je baš tog dana u Londonu 2001. vodio ćerku na picu. Na žalost, para vrti gde burgija neće. A moćni muškarci koriste svoju moć čak i za svoje bezobrazne željice.

Gde je rešenje?

Iako je svaka 3. žena u Srbiji žrtva psihičkog, a svaka 2. fizičkog nasilja, postoje i muškarci koji ne maltretiraju nikog. Uzdajmo se u dobre muškarce za pomoć. Tražimo od njih da ne zatvaraju oči pred nasilnikom čak iako im je drug. U ovakve stvari se treba mešati. Nesuprotstavljanje siledžiji je isto što i podrška.

Ako hoćemo bolje za sebe i svoje ćerke, pričajmo o tome kakva je realna situacija. Tražimo bolje. Ne pristajmo na nasilje. Ukazujmo na nejednakosti. Tražimo pola stana, bolje uslove na poslu. Vaspitavajmo dečake da poštuju žene. Učimo devojčice šta je ravnopravan emotivan odnos sa primerom.  

Postoji li još neko rešenje? Recite vi meni.

Ako želite da čitate o roditeljstvu i običnom životu, prijavite se na moj nedeljni mejl.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *