Kul tinejžer sa naočarima
Odrastanje

Savet za roditelje: Nemojte da ih ubijete

Prevod teksta autorke Ijeoma Oluo

Pošto sam dobila decu pre većine svojih prijatelja, sada sam došla do te faze u životu kad mnogi iz mog okruženja pitaju mene za savet o roditeljstvu.

„Tvoji dečaci su toliko zabavni, tako napredni, tako lepo vaspitani. U čemu je tvoja tajna?”, pitaju.

„Nemojte da ih ubijete”, odgovaram.

Ljudi se uvek cerekaju kada im dam taj savet. „Ne, stvarno“, kažu. „Stvarno“, ja ponovo potvrđujem, „Nemojte da ih ubijete. Želećete da to uradite, ali nemojte.“ Oni prestaju da se kikoću i nikad me više ne pitaju za savet o roditeljstvu.

Ali ostajem pri ovom savetu. Nemojte da ih ubijete. Želećete, ali nemojte. Volimo da se pretvaramo da je, osim nekih ljupkih besanih noći odmah nakon što se rode, roditeljstvo magičan poklon pun ljubavi i radosti. I nekad i jeste. Nekad je vaše srce puno takve neobjašnjive ljubavi da osećate da će da pukne. Znate da biste umrli za svoju decu, i da biste umrli ako im se ikada išta desi. Ne možete da zamislite svoj život bez njih.

Ali ima i drugih trenutaka.

Pokušavamo da se pretvaramo da drugi trenuci ne postoje. Pokušavamo da se pretvaramo da dobri roditelji (naročito majke) uživaju u svakom minutu roditeljstva. Ovo je, to čvrsto verujem, mizogino sredstvo koje se koristi da bi se tlačile žene. Ono služi da im onemogući da ispituju nejednak teret koji materinstvo stavlja na njih. Ono služi da im ne dâ da traže više. Ono služi da ih ućutka. I opasno je. Opasno je, i sputava, i tlači. Imate tu bebu i uopšte nije onako kako su vam svi govorili. Ne znate šta da radite sa osećanjima ljutnje i frustracije. Vi ste loša majka, to znate zato što ste jedina majka koja se oseća ovako. Nemate sa kim da razgovarate, nikoga ko može da vam pomogne. Ono što bi inače bio prolazan trenutak frustracije se pretvara u optužbu da ste nepodobni za majku. Ono vas sprečava da cenite dobre trenutke. „Ti ne zaslužuješ da uživaš u ovom“, mislite, „Ti si loša majka.“

To da postanete majka je jedna od najboljih stvari koja može da vam se desi i jedna je od najgorih stvari koja može da vam se desi. Tako da za buduće roditelje i novopečene roditelje koji hoće iskren savet, ovo je moj:

Prva godina roditeljstva je najteža godina vašeg života. To je pakao. Ako izađete iz nje sa razumom koji niste izgubili bar donekle i niste ubili svog muža, partnera ili nekog slučajnog stranca na ulici, zaslužujete sve nagrade.

Biće noći kada ste toliko umorni da vam se noge tresu. Držite najgoru bebu na svetu koja je mirna samo kada idete brzo napred-nazad i vrišti onog trenutka kada je spustite. Osećate kako se bes nagomilava u vama koji je ljući od bilo kog besa koji ste ikad osetili u životu. „SAMO ŽELIM DA TE VOLIM ZAŠTO POKUŠAVAŠ DA ME UNIŠTIŠ“, vrištaće vaš mozak. Tada treba da spustite bebu na minut, čak iako vrišti. Treba da se obgrlite rukama i mislite „Nemoj da ga treseš. Nemoj da ga baciš“ i da ga spustite u krevetac mnogo nežnije nego što on to zaslužuje. Izađite iz sobe. Ako je neophodno, izađite iz kuće. Samo na nekoliko trenutaka, samo dok ne budete opet mogli da dišete.

Biće trenutaka kada vam se vaše dete osmehuje i naginje se da ga poljubite, a dok vi gledate njegov nos na kome se skorela zelenkasta slina i bala curi sa njegove usne pomisliti „O, bože, ti si prljavo stvorenje.“ I to je tačno, on jeste prljavo stvorenje. Savadajte svoju potrebu da „bacite peglu“, obrišite mu nos i brzo ga poljubite.

Kako postaje stariji, biće trenutka kada će i sam pokušaj da ga naterate da uzme jedan zalogaj jebene hrane biti borba. Želećete da mu na silu otvorite usta jednom rukom i ugurate hranu u grlo drugom. Nemojte to da radite.

Biće tenutka kada se šutira i vrišti na podu jer ste se usudili da mu uzmete viljušku iz ruke pre nego što se ubode u oko. Htećete da ga zgrabite za ruke, iznesete napolje i zaključate vrata. Nemojte to da uradite.

Biće trenutaka kada ćete moći da ga čujete kako viče na gornjem spratu „NEĆU DA SPAVAM! NEMA SPAVANJA!“ dok baca igračke niz stepenice. Nemojte da se penjete gore. Zovite svoju mamu ili drugaricu. Objasnite da će ili one da vas drže da vezi ili da zovu Centar za socijalni rad. Naterajte ih da vam pričaju neke šale.

Biće trenutaka dok ih učite da idu na nošu kada ste sigurni da vaše dete namerno čeka dok ne budete na javnom mestu da bi se usrao u pantalone. Ne optužujte svoje dete da vas sabotira. Ne pitajte zašto pokušava da vas uništi; ne zna. Vodite ga kući, operite šmrkom i popijte piće.

Biće dana kada ćete biti zapanjeni kako ste izdržali dan a da svoje dete niste poklonili najbližem strancu, bez obzira koliko je on jasno rekao da vas mrzi i da hoće da uništi vašu sreću. Za ovo zaslužujete nagradu. Nema je, ali samo znajte da je zaslužujete.

Biće trenutaka kada vam ispriča priču koja nema radnju, nema likove i čini se kao da nema kraja. Savladajte svoju potrebu da vrisnete „OVO JE NAJDOSADNIJA JEBENA PRIČA KOJU SAM IKADA ČULA“ i umesto toga promrmljajte „O, stvarno?“ dok sastavljate svoj spisak za kupovinu ili planirate odmor bez dece.

Biće trenutaka kada ćete poželeti da bacite Ne ljuti se, čoveče sa patuljcima u vatru i vrištite „OVA IGRA NEMA JEBENU POENTU.“ Ako to uradite, samo budite sigurni da dete nije u blizini tako da ne morate da objašnjavate zašto je nestala.

Biće trenutaka kada jednostavno hoćete da serete na miru a da male ruke ne lupaju na vrata i pitaju „Šta radiš?“ Ne vrištite „Gospode bože, serem.“ Umesto toga recite „Hej, gde ti je otišao meda?“ i oni će otići da pronađu svog medu. Nema ni veze da li oni imaju medu.

Oko 5. ili 6. godine vaše dete će početi da priča „viceve“. To su najgori vicevi na svetu. Neće imati nikakvog prokletog smisla. Nećete ni znati da su u pitanju šale pola od tog vremena. Samo recite da su šale smešne i izlažirajte mali smeh. Nisu smešne, ali on ima puno vremena da to otkrije kasnije.

Biće nekoliko zaista dobrih godina kada je vaše dete manje govnar i postaje dovoljan samo sebi tako da se malo igra sam, a da vam ne uništi kuću. Uživajte u tim trenucima. Jer posle toga postaje tinejdžer.

Oko 12. ili 13. godine počeće da smrdi. Ne figurativno, već bukvalno. Smrdeće kao da je napravljen od trulih pomorandži i hormona. Pitaćete se da li ima hormonalni poremećaj. Moraćete da širom otvorite prozore dok se vozite kolima. Pitaćete se da li možete da jednostavno istopite 100 flašica dezodoransa i da ga onda u to umočite. Želećete da spalite njegove majice i gaće umesto da ih operete. Nemojte da pitate svog klinca zašto za ime boga ne može da ukapira da smrdi kao truli leš. Taj deo njegovog mozga se još nije razvio. Čuvajte još jedan dezodorans u svojoj tašni i u kolima.

Nijedna od njegovih emocija u ovim godinama neće imati smisla. Ne znate zašto je tužan. Njegova drama sa drugom je apsolutno besmislena. Njegovi argumenti neće imati nikakvu logiku. Ne vičite „Tvoji stavovi su nevažeći jer nemaju nikakvog jebenog smisla“ bez obzira koliko silno to želite. Ni njemu nemaju smisla. Ali su za njega stvarni. Setite se, njegov sastav u ovom trenutku čine 90% hormoni.

U ovim godinama otkriće sarkazam. Kolutaće očima pred vama kao da mu je to zaštitni znak. Ne udarajte ga, a itekako ćete to hteti da uradite. Umesto toga objasnite da je svako kolutanje očima isto što i dodatni kućni posao koji mora da uradi.

Naći će najgluplju, nagore napisanu pesmu o tinejdžerskoj zebnji i puštaće je svaki minut svakog dana. Pevaće sve vreme svojim napuklim glasom ispunjenim nepotrebnim količinama emocije. Nemojte da mu kažete da mu je muzički ukus grozan. Umesto toga snimite nekoliko sekundi tako da kada bude imao 25 godina i bude zapanjen što ne znate ko je najnoviji art-rok bend, možete da mu pustite ovo i da ga podsetite da se njegovom muzičkom ukusu ne može verovati.

Desiće se sve ove stvari i više od toga. Da ih prođete a da ne šutnete svoje dete preko dnevne sobe je najveći izazov roditeljstva. Zaslužujete nagradu za to što niste izbacili iz kuće onog ko je zasigurno najgori gost na svetu. Prihvatite to i, umesto da se grizete zbog toga što se osećate onako kako bi se svako osećao ako bi se po njemu posralo drugo ljudsko biće, potapšite sebe po ramenu. I uživajte u svakom smešku, svakom smehu, svakom zagrljaju i svakom pokazivanju ljubavi sa punim znanjem da ga zaslužujete.

Prevod teksta Parenting advice: Don’t kill them, Ijeoma Oluo, Medium

Ako biste želeli da čitate o roditeljstvu, prijavite se na moj nedeljni mejl.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *