A child different than other children can feel like an outsider
Odrastanje

Deca kao autsajderi: Biti drugačiji je teško, ali i dobro

To što su vaša deca drugačija može da im pomogne da postanu bolja od drugih. Dajte im psihološke alate i izrašće u jače i ispunjenije osobe.

Koliko ste vremena proveli misleći da nešto „nije bilo u redu“ sa vašim licem ili telom? Svi smo želeli da budemo pametniji, lepši ili smešniji. Ali kada se zaista izdvajate iz gomile… Kada ste kao dete autsajder, to može da bude surovo.

Da li možete da pogodite koje poznate ličnosti su ovi tinejdžeri?

1. Operacija oka je ovog klinca ostavila sa lenjim okom i poremećajem govora. Maltretirali su ga zato što muca, nosi velike naočari i ima crvenu kosu! Logopedski tretman nije pomogao, ali jeste repovanje uz Eminemovu muziku. Jedan od najpopularnijih klinaca u njegovom razredu je završio kao vodoinstalater, a naš autsajder je sada Član Reda Britanskog Carstva (titula koju daje Kraljica znamenitim građanima) i jedan od omiljenih pop izvođača na svetu.

2. Maltretirali su je zato što je bila previše mršava, nosila naočari i protezu. Njeni drugovi iz razreda iz škole na Beverli Hilsu su je zadirkivali zato što je siromašna. Kao tinejdžer se borila sa mentalnim bolestima i bila heroinski zavisnik. Prvi put je pokušala samoubistvo za 19, imala je nervni slom sa 24, a dobila je Oskara sa 25 godina.

Odgovori su:

  1. Ed Širan
  2. Anđelina Džoli

Čak i kada niste „kul“ na kraju možete da učinite velike stvari u životu.

Problem toga što ste drugačiji

Divimo se autentičnim ljudima kada postignu uspeh. A gurui za marketing savetuju kompanije da budu originalne. Ipak, osuđujemo svakoga ko je različit, jer želimo da drugi ljudi budu kao mi. Hoćemo da stvari budu predvidljive.

Biti drugačiji je teško.

Svako od nas je sjajan u nečemu. Klinci žude za vršnjačkim prihvatanjem. Deca koja su u autističkom spektru, gej, visoko senzitivna, previsoka, iz druge kulture ili sa nekom fizičkom ili mentalnom smetnjom nemaju sreće samo zato što nisu kao ostali.

Biti drugačiji je normalno.

Ne možete da uradite ništa po pitanju toga kakvi ste se rodili. Veverica ima prelep narandžasti rep, šišmiš ima tanka crna krila. Prihvatate svoju kožu, boju očiju i svoju krv. Možete da sakrijete svoje pravo ja, ali ćete na kraju biti nesrećni. Treba da se dobro osećate po pitanju toga ko ste vi zaista.

Biti drugačiji je dobro.

Ljudi koji nisu kao mi menjaju definiciju onoga šta je prihvatljivo u ljudskom rodu. Oni nas inspirišu da imamo neke više ciljeve. Oni biju bitke koje se većina od nas ne usuđuje da vodi, jer više volimo da nam je komotno. Lakše je biti deo društva.

Biti drugačiji može da inspiriše.

Ed Sheeran by Eva Rinaldi, Flickr

“Biti čudan je divno“,

rekao je Ed Širan u svom motivacionom govoru 2017. o svom iskustvu iz detinjstva.

Umesto da se stide toga što su jedinstveni, Ed je ohrabrio decu da prihvate svoje različitosti.

On je uspeo u životu zbog svoje ekscentričnosti.

Kako da pomognete svojoj deci ako su autsajderi

Ako vaša deca pate zbog toga što ih vršnjaci ne prihvataju, pokušajte da im promenite ugao gledanja. Učite ih da je njihova jedinstvenost dobra i radite na njihovom osnaživanju.

Evo stvari koje stručnjaci preporučuju da im kažete:

– priču iz svog detinjstva

Priče su najbolji način da doprete do bilo koga. Saosećajte sa svojom decom. Setite se kada ste se vi osećali kao autsajderi. Anegdota će im pomoći da shvate da se svi nekad tako osećaju. Ljudi to prevaziđu i idu dalje.

– Dobronamerni ljudi će ceniti tebe onakvog kakav si zaista

Pravi prijatelji će te voleti takvog kakav si. Ako ti je neprijatno u društvu neke dece, nemoj da gubiš svoje vreme sa njima. Oni ne zaslužuju tvoju dobrotu. A ti možeš da živiš i bez njih.

– To što si drugačiji može da te učini hrabrijim

Ako prihvatiš to što te čini drugačijim, volećeš sebe onakvog kakav zaista jesi. Osećaćeš da si dovoljno dobar da radiš stvari koje se druga deca ne usuđuju da rade.

To those who feel like outsiders: "You have nothing to prove to anybody", Maya Angelou.

„Ti sam si već dovoljan.

Nemaš šta da dokazuješ bilo kome.“

– Maya Angelou

– Tvoja autentičnost može da te učini još kreativnijim

Džesika Koks nema ruke. Ipak, ova prelepa žena ima dozvolu da pilotira, vozi auto bez veštačkih ruku i ima crni pojas u tekvondu. Takođe ima i fakultetsku diplomu iz oblasti psihologije. Sama sebi stavlja kontaktna sočiva. Sve se može kad se hoće.

– Postaćeš bolja osoba

Život je često neugodan. Ali kada se osećaš loše, možeš da se više razviješ kao osoba. Neprijatnost uvek prođe i dođe nešto bolje.

Nemoj da postaneš loš zato što te druga deca povređuju. Ako si dobar, ljudi će na kraju da te vole i da ti se dive. Postići ćeš mnogo više od dece koja ne moraju da se trude.

– Postaćeš jači

Ako deca prolaze kroz iskustva koja su malo teška, ali ih ne preplavljuju, mogu da postanu otpornija i prilagodljivija.

Evo šta možete da kažete svom detetu:

  • Fokusiraj se na cilj i samo napred.
  • Nije dovoljno da samo želiš da se stvari dogode. Moraš da ponavljaš to što radiš čak iako nisi uspeo.
  • Ako ovako razmišljaš, brzo ćeš se oporaviti od teških situacija. Bićeš pribran kada bude teško.
  • Kada je život težak, nađi stvari koje MOŽEŠ da kontrolišeš. Pokušaj njih da promeniš.
  • Zapitaj se šta možeš da naučiš iz ove situacije. Namoćnija stvar koju možeš da dobiješ je da postaneš mudriji.

– Cenićeš autentičnost drugih ljudi

Ako si različit, videćeš lepotu u autsajderima. Svi smo mi sjajni u nečemu, ali ne može to svako da vidi. Ako u drugima vidiš više, možeš više da naučiš od njih. I više ljudi će te voleti i poštovati, jer pružaš toliko ljubavi i razumevanja.

Šta vaša deca mogu da urade da bi se osećala bolje

Ključ za problem autsajdera je da se ojača otpornost i prilagodljivost te dece. Zahvaljujući tome, deca će se bolje osećati po pitanju toga ko su i šta su. Prema sajtu australijskog SOS telefona za decu, ovo su neke od stvari koje treba da govorite deci kako bi postala otpornija:

  • Pokušaj da razmišljaš pozitivno.
  • Misli na svoj cilj i idi ka njemu.
  • Pravi male korake, ponovo pokušaj, budi uporan.
  • Reci sebi da će neprijatno proći.
  • Radi nešto što te opušta.
  • Pričaj sa nekim o tome šta te muči.

Niko ne voli da stoji sam, ali nekad nemaš izbora. Kako Denis Merit Džounz kaže u svom članku „Jaki vetrovi, jaki koreni“, drveću su potrebni jaki vetrovi da bi raslo. Da bi postalo više, drvetu treba dubok koren da ga podržava. Kada vetrovi duvaju, korenje drveta raste duboko u zemlju. Grane se njišu, ali stablo čvrsto stoji. Vetrovi mogu da budu dobri. Mogu da nas nauče kako da se prilagodimo okolnostima, a da ostanemo čvrsti. Mogu da nas učine jačima i fleksibilnijima.

Napisala sam dečiju knjigu o malom autsajderu. Govori o kosu koji ne može da se uklopi u život na farmi. Evo je:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *