Grupa dece stoji pored mora
Odrastanje

Pogrešno je da učimo decu da postoji romansa, pogrešno je da ih učimo da se venčaju za bogatog

Kako objasniti, t.j. pokazati deci šta je prava ljubav

Moja ćerka je sa 2 godine konačno prestala da plače pri polasku u vrtić. Zaljubila se u nekog malog, htela je kući da nam ga dovede. Ja sam, ko svaka dobra majka, promptno pozvala njegovu mamu da se družimo. Da napravimo sporazum o budućoj vanbračnoj zajednici i podeli imovine. Ali je mali bio zaljubljen u drugu devojčicu.

Shvatila sam to vrlo lično, doživela regresiju od 20 godina unazad:

Kako, bre, to kad je moja najlepša? Dobra je, pametna, srčana…, bila sam dovoljno mudra da to ne izustim.

Al’ je mali tvrda srca bio.

Onda sam sublimirala ovo teško iskustvo u priču za decu o ptičici koja traži ljubav tamo gde ne može da je nađe. Htela sam da je počitam ćerki kad još malo poraste.

Zagledala sam je mesecima kad se vrati kući – hoće li tako mala preživeti neuzvraćenu ljubav i tuđe zagrljaje? Nju je zaljubljenost prošla, pa sam se i ja konačno iskulirala.

Sad po parkovima i rođendanima vidim mame druge dece kako se uparuju sa budućim prijama ne bi li ih očarale. Pršti atomsfera od šale i „smeja“. Roditeljsko zaštitništvo stvarno nema meru. Pardon, cenu. Šarmiramo druge ljude za svoju decu.

Kada se svi vratimo kući, sa ljubavlju svog života razmenjujemo poruke:

„Kupi hleb.“ „Ne mogu više u taj park s njima, idi ti.“ „Jeb’o te, spusti nekad dasku.“ „Brate, sve si pojeo.“ „Šta ti je, bre, sad koji moj?“

Kud se denula romansa iz pesama?

Neko ukapira pre, neko posle, neko nikad. Ljubav nije Pepeljugina svadba ako živite u istoj kući. Kako onda da vaspitamo decu tako da ne žive u paralelnom svetu do svoje 30. ili 35. godine?

Udaja za bogatog?

Od ljubavi se ne živi, a život je neizvestan i težak. Što se mala ne bi dobro udala kad živimo ko golje već 30 godina unazad?

Mislim da je čitava poenta novca da dobijaš stvari brže i lakše. Platiš specijalistu privatno umesto da čekaš 2 meseca za pregled u bolnici (jer – sistem). Biraš letovanje koje želiš. Omogućiš detetu dobro obrazovanje. Upišeš odličan kurs. Biraš šta ćeš sa svojim vremenom. Nisi šraf kome šef sedi nad glavom.

Ostatak stanja „biti bogat” je razmetanje. Kupuješ fensi stvari i skupe slike koje ne kapiraš. Juriš da još više zaradiš. Ili bežiš od praznine u provode (Da li ste videli Džefa Bezosa na žurci sa Kejti Peri, dođavola?! Šizenje dvoje usamljenih poznatih ljudi).

Ako se udate za nekog sa više para od vas, bogatstvo vašeg partnera uvek ostaje njegovo, bez obzira koliko je velikodušan. Osim ako niste planirali da se razvedete pre nego što se venčate ili budete Hju Hefnerova mlada.

Hju takvu situaciju vidi kao novi početak; izvor – GIPHY

Svaki čovek se rađa sa željom za ljubavlju. Za većinu ljudi ona je isto što i dobar život. Ako odlučite da se namerno lišite nje zarad para, nećete se usrećiti.

Verovali ili ne, pare nas ne čine srećnijima osim ako nismo zaista siromašni. U suprotnom treba da ih dajemo drugima da bismo se osećali bolje. Profesor Majkl Norton sa Harvarda u svom govoru za Ted Talk kaže: „Trošenje na druge ljude ima veću dobit za vas nego da potrošite novac na sebe.“

Najsrećniji čovek na svetu je budistički sveštenik Matje Rikard, a ne siroti Džef Bezos.

Zaljubljenost?

“On je bio tako lep

Još u meni živi san”

Zaljubljenost je droga. Sebi si lepši, nebo je plavlje, poželiš da se konačno ratosiljaš loše navike. Sve dok dopamin ne prestane da se luči u mozgu. Onda je strast nestala. Život je opet težak i dosadan.

Ljudi koji konstantno jure osećanje zaljubljenosti su sebični, jer od svoje „ljubavi” žele da ih „podigne” i učini da se osećaju potpuno.

Potreba za romantičnom ljubavlju je utkana u mit koji traje hiljadama godina. O tome je pisao još Platon u svom Simpozijumu: prema grčkoj mitologiji, postojala je androgena rasa koja je imala četiri noge. Bili su veoma moćni i bogovi su ih presekli na dva dela bojeći se da će im ovi oteti vlast. Eros, bog ljubavi, navodi svakog čoveka da i dalje traga za svojom drugom polovinom ne bi li se konačno spojili.

Dve polovine jabuke predstavljaju dvoje ljubavnika kao celinu
Dve polovine jabuke kao dvoje ljubavnika koji čine celinu

Kako navodi Mark Menson, ovaj mit se održao i u srednjem veku tako što su vitezovi imali platonsku ljubav sa udatim gospođama. Osećanja su generalno postala veoma važna u XIX veku sa industrijskom revolucijom. Mladenci tada više nisu morali da spajaju svoja imanja, već si mogao da zapališ u grad, radiš u fabrici i tamo nađeš sebi mladu. Sa feminizmom u XX veku, žena je konačno mogla sama sebi da izabere partnera.

Dodajmo malo Holivuda i Diznija, i tužna Mala Princeza Sirena se ne pretvara u morsku penu kako bi spasila Prinčev život. Na kraju Andersenove bajke ona mora da služi ljudima 300 godina kako bi konačno dobila besmrtnu dušu. Ali ko bi vodio svoje dete da to gleda? Zato u Diznijevoj adaptaciji ona dobija par novih nogu i bogatog zgodnog momka.

Partnerstvo?

Ljubav kao partnerstvo ume da bude rudnik. Kompromis. Da prihvatite nečije mane jer su one deo te osobe. Da pokažete saosećanje i budete podrška. Da preuzmete svoj deo odgovornosti. Da pokažete poštovanje. Da znate kada da ućutite, jer jednostavno nema svrhe svađati se u nedogled.

Iako su daleko od savršenih, istočnjački brakovi imaju veliku prednost u odnosu na partnerstva sa Zapada: zasnivaju se na strpljenju i želji da se nešto aktivno gradi. Ne na emocijama.

Svadbena ceremonija u Indiji - mladoženja uzima mladinu ruku
Svadbena ceremonija u Indiji – mladoženja uzima mladinu ruku

Šta onda da naučimo decu o ljubavi?

Hajde da se prvo izblaziramo. Neminovno je da prođu kroz sve ove faze.

I dok ne dođe naših 5 minuta (decenijama od sada) pokazujemo deci da partnerski odnos nije poklon koji dobijate, već nešto na čemu morate da radite.

Ljubav nije samo vaš odnos sa partnerom, već i sa svojom decom, roditeljima, braćom i sestrama, prijateljima, i onome što najviše volite. Što više različitih ljubavi imate, manje žudite za magijom romanse.

Ljubav ne rešava sve vaše probleme. Ona je davanje isto koliko i dobijanje.

Ljubav je praktično svuda:

“Ne, ne možeš da pojedeš još jedan slatkiš. Potrebna su ti ta tvoja creva i zubi.“

„Pazi kako voziš.”

“Idem ja sa tobom kod lekara.“

Ćaskanje od pola sata preko telefona sa drugaricom kada vas deca konačno ostave na miru.

To što volite svog psa.

Pa, hajde da kažemo svojoj deci:

Ljubav nije samo to što osećate, ljubav je to što radite po pitanju odnosa. Da ste iskreni i velikodušni. Ljubav zahteva trud.

Ljubav se ne traži. Ljubav dajete i onda je primate od drugih.

Dajete ljubav osobi pored sebe. Ali je takođe dajete i sebi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *