Devojka glave naslonjene na krevet gleda u objektiv
Odrastanje

Razumeti visoko senzitivnu osobu

Ljudi nalaze olakšanje u osobini ličnosti koja objašnjava njihovu ekstremnu osetljivost (i ja sam jedna od njih)

Piše: Kelsi Lorens

Kad god je grmljavina, refleksno podižem ruke da pokrijem uši. Imam 29 godina i ovo je nešto čega se generalno stidim. Takođe, to je i jedini život koji je meni poznat. Moji roditelji kažu da je tropska oluja protutnjala kroz naš region za vreme mog prvog rođendana, a ja sam zavijala sve vreme dok je trajala. Bila sam osetljivo dete, a iako sam sada manje rezervisana, takođe sam osetljiva i kao odrasla osoba: trgnem se na iznenadnu buku, izbegavam horor filmove i upijam energiju raspoloženja koja imaju ljudi oko mene sa jačinom koja me preplavljuje i ometa da uradim bilo šta drugo na šta pokušavam da se fokusiram.

Otkrila sam knjigu psihologa Ilejn Eron iz 1996. Visoko Senzitivna Osoba (Elaine Aron, The Highly Sensitive Person) kada sam bila na koledžu i kako bi rekli u internet žargonu – nikada nisam osetila da me je neko tako dobro pročitao. Visoko senzitivna osoba je kao psihološki pojam prvi put uvedena za širu javnost preko ove knjige pre nego što je za nju čula većina kliničkih psihologa. Upitnik od 27 pitanja koji je Eron napravila određuje vaš nivo osetljivosti pitanjima koja se kreću od specifičnih („Da li se trudite da izbegavate filmove i TV emisije sa nasiljem?“) do širokih („Da li ste savesni?“).

Definicija ove osobine – takođe poznata i kao osetljivost senzorne obrade, još jedan izraz koji je skovala Eron u terminologiji psihologije – je prilično jasna. Eron piše:

Ilejn Eron daje definiciju visoko senzitivne osobe

Opis visoko senzitivne osobe HSP nije imenovan u Dijagnostičkom i statičkom priručniku za mentalne poremećaje (eng. DSM) i stručnjaci se slažu da je potrebno sprovesti još istraživanja. Studija iz 2007. godine je potvrdila HSP kao posebnu osobinu ličnosti rekavši da je „ovaj sintetizovani pojam poseban u odnosu na socijalnu anksioznost, ali je usko povezan sa izbegavanjem i agorafobičnim izbegavanjem.“ Ali je 2017. godine docent psihologije na Bikon koledžu na Floridi rekao za Vice da je potrebno da se obavi još istraživanja kako bi se potpuno odredilo da li je HSP zasebna osobina ličnosti ili je deo autističkog spektra.

Visoko senzitivna osoba – što prema Eronovoj, uključuje 15 do 20% populacije – se često stavlja na onlajn forumima u grupu sa introvertnom osobom, empatom (osoba koja ima sposobnost da dobro oseti tuđa emocionalna stanja) ili prema Majers-Brigz testu INFJ ličnost „advokat“ – introvertan, intuitivan, koji dobro oseća i procenjuje (eng. Myers-Briggs INFJ). Eronin upitnik je trenutno jedini priznat alat koji može da odredi da li je odrastao čovek visoko senzitivna osoba.

Dvadeset tri godine kasnije njena knjiga je prodata u milion primeraka širom sveta i proizvela je mnoštvo knjigaiz kućne radinosti namenjenih visoko senzitivnoj osobi ili HSP osobi u ljubavi, na poslu, itd.

Komičarka Kristal Adams, koja vodi podkast pod nazivom Previše osetljiva za komediju (eng. Too Sensitive for Comedy), kaže da joj je to što je otkrila HSP etiketu pomoglo da razume „različite probleme u komunikaciji“ koje je imala sa ljudima u društvu koje može da podceni ideju o osetljivosti (na primer, podsmešljiva upotreba reči „pahuljica“ za opis osetljive osobe).

„Jednostavno sam konačno razumela, da osećam na drugačiji način“, kaže Adams. „Zato mi je teško da budem kao što su te osobe. Sada kada sam toga svesna, znam šta da radim – znam na koje načine mogu da se ili prilagodim ili da vodim računa o sebi tako da mogu da funkcionišem – kako bi rekli – normalno.

Pevačica Alanis Moriset je izjavila da je “plakala sve vreme dok je čitala knjigu [Visoko osetljiva osoba] zbog toga što se jednostavno u njoj pronašla„, a prošle godine je umetnik i reper Kanje Vest sebe opisao kao HSP osobu za vreme intervjua sa voditeljem Šarlamejn d Gad (eng. Charlamagne tha God) u radio emisiji The Breakfast Club.

Alanis Moriset: “Plakala sve vreme dok je čitala knjigu [Visoko osetljiva osoba] zbog toga što se jednostavno u njoj pronašla"
Alanis Moriset o knjizi „Visoko senzitivna osoba“| © Nalog Alanis Moriset na
na Tviteru

Ali iako postoji istraživanje koje pokazuje da je osetljivost senzorne obrade osnovna osobina ličnosti, ostaje skepticizam po pitanju HSP-a: mnogi klinički doktori ispituju da li je HSP samostalan pojam drugačiji od popularnih i dobro utvrđenih Velikih pet crta ličnosti: otvorenost za nova iskustva (za nove ideje), savesnost (pažnja za detalje), ekstrovertnost (uživanje u druženju i provođenju vremena sa drugima), prijatnost za druženje (osoba uliva poverenje i topla je) i neuroticizam (kako doživljavate negativne emocije).

Dr. Daniel Gaztambide, klinički psiholog i docent psihologije u Novoj školi za društvena istraživanja u Njujorku, objašnjava da bi ovo mogao da bude slučaj jer je pojam prvi put uveden za širu javnost preko knjige Visoko osetljiva osoba pre nego što je prošao kroz proces preispitivanja u stručnim krugovima.

“Zbog toga što je tako sve počelo za mnoge kliničke doktore je prvo pitanje: „Da li je ovo samo knjiga o samopomoći, ideja iz popularne psihologije? Da li ima bilo kakvu kliničku i empirijsku težinu?“, kaže on. „Odgovor je: Ima, samo su je razradili idući unazad. Obični ljudi na internetu imaju veći pristup ovoj pojmu od običnih psihoterapeuta.“

Džudit Homberg, bihejvioralni istraživač i stručnjak za osetljivost senzorne obrade u Holandiji, kaže da je osetila skepticizam koji opisuje
Gaztambide po pitanju HSP osoba. Počela je da istražuje osobinu kada je njen sin imao poteškoće u školi, a dali su mu pogrešnu dijagnozu – da je autističan i ima socijalnu anksioznost. Homberg veruje da pojam treba još istražiti kako bi se ubedili stručnjaci da on nije samo deo modela Velikih pet crta ličnosti.

“[Kolega] je ranije radio na autizmu kod odraslih, a niko nije verovao da on postoji u to vreme“, kaže ona. „Ljudi su verovali da je autizam nešto što imaju deca, a ne odrasli. Sada, 20 do 30 godina kasnije, to je prihvaćeno.“

„To je jednostavno tako“, dodaje ona. „Ako uvedete nešto novo, ljudi su na početku skeptični.“

Za sertifikovanog nutricionistu i pisca Erijen Resnik, njena osetljivost prema stimulusima iz okruženja je često bila pogrešno tumačena kao da je ona probirljiva ili osoba koja voli da kontroliše stvari. Sada kada je u svojim četrdesetima, se seća da je čula za HSP osobinu u svojim dvadesetima od drugarice i da sebe vidi u tom opisu.

Osetljiva devojka
Osetljiva devojka| © Ernest Brillo, Unsplash

„Insistirala sam na prigušenom svetlu uveče, čak i kada sam imala goste a oni želeli da svetla budu upaljena“, kaže. „Nikada nisam dozvolila bilo kome da gleda TV sa jako puštenim zvukom ili da sluša preglasnu muziku. To je bilo OK u gužvi dok god sam imala alkohol, jer on malo umrtvi čula. Imala sam vrlo kontrolišuće ponašanje u pokušaju da se nikad ne nađem u situaciji gde mogu da budem preplavljena emocijama.

Kao frilenser koji uglavnom radi od kuće, Resnik je konstruisala fleksibilnu dnevnu rutinu nad kojom ima kontrolu. Išla je dosta na terapiju – kombinacija kognitivno-bihejvioralne, somatske i terapije izlaganjem – kako bi upravljala svojom osetljivošću.

“Naučila sam da moram da se nateram da radim neke stvari, bilo da je u pitanju druženje ili izlazak iz kuće i odlazak u šetnju, ili jednostavno odlazak u kupovinu osnovnih životnih namirnica gde znam da će svetla biti jača i da ću sresti sve vrste stimulanasa koje nisam planirala“, kaže. „Jer ako previše dugo budem bez njih, onda je teško kada se nađem u situacijama iz realnog života gde treba da jednostavno budem normalna.“

Merijel Lavlend, profesionalni muzičar, je odrasla sa roditeljima koji su bili psiholozi i koji su prepoznali njenu osetljivost senzorne obrade dok je bila mala. Za Lavlendovu, kao i za Resnikovu i mnogo drugih osetljivih ljudi, svakodnevne situacije kao što su odlazak u prodavnicu Forever 21 može da bude preplavljujuć stimulansima. Lavlendova kaže da je prepadnu glasni zvukovi, potrebno joj je vreme da bude sama i da ima sklonost da upija emocije drugih ljudi, „dobre i loše“.

Lavlendova je razvila načine da se nosi sa svojim stanjem. Spava sa čepovima svake noći i kaže da kada mora da spava u blizini drugih ljudi, često sluša beli šum u slušalicama koje poništavaju buku. Kako je odrastala, opisuje da je bila užasnuta na pomisao da mora da ostane u hotelima sa prijateljima ili porodicom na odmoru, a da nije u mogućnosti da ode ako su je preplavila osećanja ili je uznemirena. Ali kao odrasla – i muzičar koji ide na turneje – naučila je, jednostavno govoreći, da se prosto suoči sa ograničenim prostorom.

„Mislim da sam prosto prihvatila da će prva 3 ili 4 dana na svakom mom putu biti apsolutno očajna“, ona kaže. „ Mrzim promenu; potrebno mi je da se prilagodim na osećaj da nikad neću biti sama i u svojoj sobi. Po nekad ću plakati i biću u panici, ali ću takođe i da prepoznam da ta osećanja nemaju osnovu ni u čemu, da se uvek tako osećam i da je to privremeno dok se ne priviknem.“

Razlike između osetljivosti senzorne obrade i drugih stanja kao što je posttraumatski stresni poremećaj ili anksiozni poremećaj mogu da se čine nejasnim. Šta se dešava kada neko oseća da ta osetljivost utiče na njegovu sposobnost da normalno funkcioniše svaki dan? Gaztambide objašnjava da je, iz kliničke perspektive važno da isključimo stanja sa potencijalno sličnim simptomima, kao što je granični poremećaj ličnosti ili poremećaj socijalne aksioznosti.

Studija iz 2018. godine objavljena u časopisu Translaciona psihijatrija je otkrila da postoje 3 klasifikacije osetljivosti: visoka, srednja i niska. Studija je analizirala 906 odraslih koji su se merili Eronovom HPS skalom, a rezultati su pokazali da nečiji nivo osetljivosti može da se odredi razlikama u neuroticizmu, ektrovertnosti i emocionalnoj reaktivnosti. Studija iz 2015. godine je otkrila sledeće:

Studija o visoko senzitivnim osobama iz 2015. objašnjava njihovu osetljivost kao rezultat osetljivijeg nervnom sistema

„povećana osetljivost na stimuluse iz okruženja i društva rezultat osetljivijeg nervnog sistema, koji opaža i obrađuje informacije na dublji način.“

HSP može da ima i svoje prednosti. Ovo stanje omogućava pojedincima da bolje čitaju suptilne znake oko sebe. Stendap komičarka Adams kaže da
joj njena sposobnost da odmah protumači nečije raspoloženje omogućava da preobrati ljude, kako kaže, iz mase u publiku.

„Niko koga ja znam u oblasti kliničke psihologije nije veoma intenzivno proučavao, npr., kako je HSP drugačiji od drugih dijagnoza mentalnog zdravlja?“ , kaže Gaztambide. „Šta je pristup zasnovan na dokazima da se pomogne ljudima sa ovom osobinom da izađu na kraj sa depresijom ili anksioznošću ili šta god da oni imaju?“

Ali verovatno se taj stav polako menja – bar kod mlađih generacija. Dr. Tomas Bojs, profesor emeritus na pedijatriji i psihijatriji pri Univerzitetu Kalifornija, San Francisko, izdao je knjigu u januaru pod naslovom Orhideja i Maslačak, kulminaciju laboratorijskih testova koje je sproveo da bi proučavao kako deca fizički reaguju na svakodnevne izazove i stresore, uključujući i decu koja su ekstremno osetljiva na svoje okruženje.

„U svojem istraživanju otkrivamo da se iste vrste obrazaca odgovora nalaze kako u fizičkim oboljenjima, kao što su ozbiljno respiratorno oboljenje, upala pluća, astma i tako dalje, tako i u (ako ne i više) rezultatima emocionalnog ponašanja, kao što su anksioznost i depresija i vrste simptoma kod eksternalizacije“, rekao je Bojs u svom intervjuu za NPR.

Škosko igralište – okruženje gde se formira ličnost za društveni opstanak i dinamiku – nikada neće biti najnežnije mesto na svetu, i to se neće promeniti za osetljivu decu. Ali je od pomoći za odrasle da razumeju zašto neka deca mogu da se zatvore u sebe u okruženju kao što je naročito bučna učionica ili da im ponude vežbanja kako bi se nosili sa preteranom stimulacijom. Suočavanje sa ovim osobinama u ranijem uzrastu nasuprot kao odrastao čovek koji je pronašao knjigu u prodavnici „Barnes & Noble“ može da bude veoma konstruktivno.

Za mnogo ljudi [kada otkriju da su HSP osobe] može da bude prvi pravi trenutak kada im se upali lampica i kažu sebi: „O, pa to je to“, „, kaže Gaztambide. „I mogu ne samo da žive svoj život u skladu sa svojom istinom, već mogu i da sagledaju svoja iskustva sa druge strane i kažu sebi: „Znaš šta, zbog ovoga sam veoma pronicljiv, vidim stvari koje drugi ljudi ne vide, a kako istraživanje pokazuje, ovo me onda čini zaista otvorenim za to šta drugi ljudi imaju da kažu i za nova iskustva, i to je sjajno.“

Ovo je prevod članka Understanding the Highly Sensitive Person koji je za američki Medium napisala Kelsi Lorens

Dear Kelsey Lawrence, thank you for letting me translate this one for the local public

Ako želite da mi se pridružite na mom putu napretka u roditeljstvu i spoznaji problema odrastanja, prijavite se na moj nedeljni imejl tako što ćete u beloj kućici da ostavite svoje ime i imejl adresu i kliknete na crveno dugme „Subscribe“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *