dečak na toboganu
Odrastanje

Podizanje dečaka između mačizma i feminizma koji je zastranio

Žao mi je malih momaka. I teže mi je da osuđujem muškarce zbog toga što su emocionalo nedostupni.

Svi se slažemo oko ovoga – muškarci treba da imaju empatiju prema ženama. Ali ne možeš da razumeš drugu osobu i da sa njom saosećaš ako tebi nije dozvoljeno da podeliš svoja osećanja sa drugima.

Podižete čvrstog momka?

Imala sam običaj da kritikujem mamine sinove sa svojom drugaricom Bojanom. Obe smo na kraju dobile blizance – po jednog dečaka i devojčicu u svakom paru. Ovo nam je značajno promenilo perspektivu.

„Dijagnoza dečak“, tako ona zove ponašanje svog sina.

„Druge žene će da osuđuju tebe i mene jednog dana što od njih nismo napravile „prave“ muškarce“, kažem joj.

Neverovatno je koliko je moj dečak različit od devojčice. Imaju četiri i po godine. Kognitivno on je iznad svog uzrasta. Ali kada su u pitanju osećanja, zaostaje za svojom sestrom. Veoma je osetljiv i lako gubi emocionalni balans. Ne gleda kuda ide. Naleće na stvari. Nemiran je i nesmotren.

Ima veliko srce. Dok njegova sestra stoji po strani, on prilazi nepoznatoj deci spreman za igru i zove ih drugarima. Kakav pogrešan način ponašanja na igralištu.

Jednom kada je sa osmehom pritrčao nekom klincu, mali je mom sinu savio ruku iza leđa. Jer dečaci treba da budu borci.

Drugi dečak mu je prišao i dao dečiju pušku:

„Hajde da se igramo rata“, rekao je nudeći pušku mom sinu.

„Bum, bum“, rekao je moj sin uperivši cev prema sebi. Nije znao čak ni da je drži. Dečaci treba da budu ratnici.

Mnogi ljudi vide dominaciju dečaka kao poželjnu. Neki klinac nekoliko minuta nije dao mojoj ćerki da prođe – široko raširenih ruku pomerao se levo-desno dok je ona pokušavala da mi priđe. Njegova majka je ćutke sedela, moja ćerka je bila zapanjena.

Očekujete da dete od 4-5 godina bude dovoljno zrelo?

Četvorogodišnji dečaci nekako treba da budu oprezni kao što su to devojčice. Nekada jesu, a obično – nisu.

Nedavno je moj sin vozio trotinet na igralištu. U blizini klackalica
je hodala beba.

„Pazi kuda ideš!“, prodrao se njen deda na njega jer joj se previše približio. Beba je pala. Moj sin se zaustavio.

„Izvinite, još uvek je mali“, rekla sam.

„Ne, nije. Vidi koliki je“, matori je besneo.

„Pa, koliki je?“, pitala sam ga iziritirana. „Ima četiri godine.“

Ako može da vozi trotinet, on je „dovoljno zreo“. A meni je teško da ne mislim o tome da ga zamotam u velike sunđere pre nego što izađemo iz kuće. Čisto da bih ga sačuvala u jednom komadu.

Dečaci gledaju fudbal| © Bruno Kelzer, Unsplash

Pogrešno protumačeni feminizam i viteštvo škode malim momcima

Dečaci takođe treba da na viteški način prihvate kad im se kaže ne. Iz nekog razloga mnogo devojčica (brižljiviji pol) ih ne prihvata u svoju igru.

Ne tako davno moj mali momak je pritrčao nekolicini roze princeza. Nisu ga želele pored sebe, pa su počele da ga guraju da ode. On je uzvratio guranjem. Dok sam stigla do njih, bilo je razmene vatre.

„Ti si dečak, ne treba da guraš devojčice“, jedna baka je rekla.

„Ne žele da se igraju sa njim i on na to reaguje“, objasnila sam odvodeći ga od grupe.

Usne su mu podrhtavale, imao je suzne oči. Bio je odbijen i nije mogao da razume zašto. Nije mogao da shvati da deca neće da se igraju s njim iako je imao dobre namere.

Pokušala sam da ga nateram da se sabere. Ali ima proklete četiri i po godine. Da li bi i te mame rekle svojim devojčicama da se prisaberu zbog ovoga? Devojčicama je dozvoljeno da osećaju i reaguju. Dečaci treba da prihvate situaciju i iskuliraju.

Nakon ovog malog incidenta oklevao je da priđe bilo kome na igralištu.

Razočaranja su deo odrastanja. Ali dečaci moraju da nauče pre devojčica kako da izađu na kraj sa negativnim emocijama. Kako da podižete dečaka da on slobodno izražava svoja osećanja ako ne može da se ponaša na isti način kao devojčica? Da li on treba da bude džentlmen od 4-5 godina i prevaziđe negativna osećanja racionalno i samostalno? Dečaci nisu ništa manje osetljivi od devojčica. A učimo ih da kontrolišu i ne pokazuju svoje emocije od ranih dana.

Naravno da muškarci ne treba da udaraju žene. Govorim svom sinu da ne treba da udara devojčice. Ali kako da ga naučim da se nosi sa fizičkim nasiljem? Da mu se nonšalatno nasmeje pre nego što napuni 5 godina? Šta treba da uradi ako mu devojčica opet otme igračku? Da li biste vi mogli da budete smireni ako bi vam se desila slična situacija?

U svojoj knjizi Kada Dečaci Postanu Dečaci: Razvoj, Odnosi i Muževnost profesorka sa Stenforda Džudi Ču tvrdi da emocije dečaka i njihov kapacitet za empatiju nisu ništa drugačiji od onih koje imaju devojčice. Međutim, negde između 6. i 7. godine kultura počinje da menja njihove emocionalne i društvene veštine. Fokus na tome da oni budu stoici i samodovoljni često napravi sasvim odrasle ljude koji nisu u stanju da osećaju i da se povežu na isti način kao što to mogu žene. Ne želim da se to desi mom sinu. Žene se žale na emocionalno nedostupne momke sve vreme. Halooo, gospodin Zverka od Keri Bredšo!

„Sad vidiš kako je dečacima“, kaže mi partner.

I ja počinjem da uviđam.

„Da li sam ja pravi dečak?“
Pinokio, kladim se da mnogo dečaka postavlja sebi to pitanje

„Nemoj da se igraš sa decom koja ne žele da se igraju s tobom. Dete koje ne želi da se igra sa svima nije dobar drug“, rekla sam jednom drugom mališi kada je devojčica htela da ga izbaci iz igre.

Tolerišemo nasilje od strane devojčica više nego ono od strane dečaka. Devojčica mora da nauči da se odbrani i da ne bude žrtva. Međutim, kada se pređe granica, njeni roditelji se ne mešaju mnogo u to što je agresivna. Nekada je bio tabu da devojčice iskazuju dominaciju. Danas bi trebalo da ih naučimo da njihovo ponašanje nije prihvatljivije od ponašnja dečaka.

Jedna gospoj’ca u haljini je šutnula dečaka jer je rekao za njene hulahopke da su „helanke“.

Njena baka je reagovala: „Ma, ne brini, on ne zna razliku.“

Devojčica može da dobije ljuljašku čak i kada do nje dođe druga. Jednostavno može da izgura zadnjicom dečaka i počne da cvili: „Neeee, moja je.“

Devojčice učimo da je manipulacija ok od veoma ranog uzrasta. Slatke su, neodoljive i slabiji su pol. Niko ne treba da ih povredi. Ali takođe treba i da ih učimo da ne povređuju druge.

Sećam se kada je moja poznanica rekla svojoj petogodišnjoj devojčici:

„Ako te dečak pipne, šutni ga između nogu.“

Šta klinac njenih godina može da joj uradi da zasluži takvu reakciju?

Pomozite malim dečacima

Težak je život malih momaka. Njihovi nezreli mozgovi treba da ukapiraju šta se dešava, ne izraze osećanje i reaguju viteški na nepravdu od veoma ranih dana.

Kako da očekujemo da će naši sinovi izrasti u bolje muškarce nego što su ovi danas ako učimo devojčice da se prema njima ponašaju manipulativno i agresivno? Kako da ih naučimo šta treba, a šta ne treba da rade? Kako podizati dečaka ispravno da on postane emocionalno dostupan muškarac?

Ovo je jedina stvar koje sam se setila da kažem svom sinu:

„Ako te devojčica udari, nemoj da uzvratiš udarac. Viči na nju: „Nemoj da me udaraš! Bezobrazna si.“ Onda se okreni i idi. Ona ne zaslužuje tvoje društvo.“

Da li postoji još nešto što dečak od četiri i po godine može da uradi da izrazi svoje emocije i bude pristojan? Molim vas, recite mi da postoji.

Zdravo. Ako biste želeli da dobijate moj nedeljni mejl, slobodno se prijavite ostavljanjem svog imena, mejla i pritiskom na dugme „Subscribe“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *